Lečim tugu u kafani

1. Dajte mi vina još večeras,
da pijem zbog nje.
Da vidim dno ispijene čaše,
jer uz vino lakše živim,
jer uz vino lakše dišem.
Hoće li tuga ostati u kafani,
ili će samo prolaziti dani?

Ref. Vino leči sve očaje,
u kafani tuga nestaje.
Vino leči svaki nemir,
u kapima nađem svoj mir. 2x

2. Hoću li moći posle nje da zavolim drugu,
u srcu je patnja kao nikad pre.
Pusti me, vino, da zaboravim sve,
da vidim dno ispijene čaše.
Uz tebe se lakše živi, uz tebe se lakše diše.

Pesma nosi snažnu emociju i duboku tugu zbog izgubljene ljubavi. Kroz stihove, oseća se bol i težina preboljevanja, dok vino postaje simbol utehe i zaborava.

Do Budve s tobom

1. Na palubi broda mir-tišina,
A u grudima oluja počinja.
Gledam talase, priče bez kraja,
Svaki me vrati onoj noći raja.

2. Duša mi prazna k’o knjiga bez slova,
Pored mene druga, al’ nije to ona.
Njen osmeh odzvanja mi kao kazna,
Bez Dijane duša mi je prazna.

3. Dođi Dijana, nek opet budemo mi,
Da zajedno plovimo, Jadranu se divimo.
Da talasi pričaju naše stare priče,
A ljubav nek se vrati tamo gde je tiho tiše.

Ref. A na brodu sve su oči ka meni,
A ja mislim samo o jednoj ženi.
Neka zove koja hoće, uzalud sve,
Ja u srcu ne mogu ljubavi dve.
I dok Budva svetli kao da me zove,
Dođi Dijana da sanjamo nove snove.
Bez tebe su i letnje noći krive,
Dođi Dijana, vrati me među žive.

„Do Budve s tobom“ je balada o čežnji i izgubljenoj ljubavi, gde more i Budva postaju simboli uspomena i nade. Pesma naglašava prazninu bez Dijane i poručuje da je povratak voljenoj osobi povratak životu.

Da li pomisliš nekada, kako je meni sada

1. Spavam noćas sama, jedina mi tuga,
Srce mi se stegne, a duša slomljena.
Tvoj se osmeh sada drugoj ženi krade,
A ja brojim sate nikako da svane.

2. Dok se oko tebe vrti nova dama,
Ja po gradu lutam izgubljena sama.
Tvoj osmeh sad drugoj radost donosi,
Neću biti prosjak, što ljubav prosi.

3. Uvek sam te trpela zbog pijanstva i svađa,
Da l’ će nova ljubav trpeti kao ja nekada.
Neću više tugom da lomim svoje dane,
Tražim ljubav pravu što greje srcu rane.

Ref. Sve sam svoje vreme posvetila njemu,
Sve je bilo dzaba, pogreših u svemu.
Ugasila se nada, poslednja što vlada,
Da l’ pomisli nekada kako mi je sada?

Emotivna pesma koja istražuje teme tuge, usamljenosti i nade. Kroz stihove, pesma prenosi bol zbog gubitka voljene osobe koja je sada s nekim drugim.

Večna tajna mladosti

1. I kada se sve čini izgubljeno,
plači iskreno, 
šta je borba bez udarca 
to pokazuje veličinu tvog srca.

Ref. Kad voliš,voli iskreno,
bezgranično i nesebično, 
to su prave u srcu radosti,
to je večna tajna mladosti.

2. Kad je sve oko tebe neiskreno, 
ti sanjaj iskreno,
to je izvor sreće,
to te pokreće.

Ref. Kad voliš,voli iskreno,
bezgranično i nesebično, 
to su prave u srcu radosti, 
to je večna tajna mladosti.

Inspirativna pesma koja istražuje teme iskrenosti, ljubavi, mudrosti i snova. Kroz tri strofe i refren, pesma prenosi snažne poruke o važnosti iskrenih emocija i hrabrosti u suočavanju sa životnim izazovima.

Ljubav

1. Šta je to ljubav.. večita dilema,
za ljubav definicije nema. 
Bez ljubavi duša je prazna,
lekciju ljubavi svi uče, a niko je ne zna.

Ref. Kako se u ljubavi postupa, 
svaka je na svoj način lepa. 
Svako je čeka, svako se njoj nada, 
dođe odnekud iznenada.

2. Mnogi u ljubavi glume, 
jubav je reč koja se lako piše, a teško razume. 
Nemoj biti ljubavi bojazan, 
život bez ljubavi je prazan.

Ref. Kako se u ljubavi postupa, 
svaka je na svoj način lepa.
Svako je čeka, svako se njoj nada, dođe odnekud iznenada.

 Pesma ima lepu i emotivnu poruku, uspešno prenoseći emocionalnu dubinu i kompleksnost ljubavi. Ljubav je univerzalna tema koja se tiče svih, bez obzira na godine, pol ili kulturu.

Želja

1. U nadi se čovek uzda, 
želje se javljaju poput nekih zvezda.
Da li mnogo očekujemo 
ili sijaju dok u njih verujemo.

Ref. Želje.. na šta se pomisli, 
gde su usmerene naše misli. 
Želje…. to u srcu sklanjamo , 
često o njima maštamo, često o njima sanjamo..

2. Život nije beskrajan, 
zato živi svoj san. 
Ne prestajmo da sanjamo i želimo,
da za svoje želje Bogu se molimo.

Ref. Želje.. na šta se pomisli, 
gde su usmerene naše misli. 
Želje…. to u srcu sklanjamo , 
često o njima maštamo, često o njima sanjamo..

3. Oni koji nešto jako žele, koji se trude,
to se na kraju ostvari to na kraju bude,
to se na kraju ostvari to na kraju bude.

Pesma nosi duboku poruku o ljudskim težnjama i snovima. veoma emotivna i inspirativna, podsećajući nas na važnost snova i želja u našem životu.

Ono što je bilo iza nas ostaje

1. Mučio se od malena, mladost brzo mine,
Čekao sam, nadao se da mi bolje sine.
Sve sam staze pregazio koje život daje,
Ono što je bilo – iza nas ostaje.

2. Mnoge brige nosio sam, pratile su mene,
A na čelu ostale su bore – uspomene.

3. Suze i radosti, smeh i tihe rane,
Sve su to uspomene, tragovi sudbine.
Smeh sad topi tugu stari bol nestaje
Ono što je bilo iza nas ostaje.

Ref. Sada sve je tiho ali duša pamti sve,
Jer ono što je bilo iza nas ostaje.
Miris starih dana prolazim kroz sećanja
Ono što je bilo iza nas ostaje.

Pesma ima jaku narativnu strukturu i emotivnu nit koja vodi slušatelja kroz različite faze života.

Morava

1. Odrast’o sam kraj morave u jednom malom selu,
gde su cure odevene u svom lepom prelu.

Ref. Sedeo sam u dvorištu svoje stare kuće,
Morava je tekla jutro- podne- veče.
Moravu sam slušao kao dečak mali,
Moravu i sad slušam kao đed stari.

2. Mnoge cure kraj Morave zavoleše mene,
Ne znam samo dal su bile iskrene.

Ref. Sedeo sam u dvorištu svoje stare kuće,
Morava je tekla jutro- podne- veče.
Moravu sam slušao kao dečak mali,
Moravu i sad slušam kao đed stari.

3. Mnogi selo napustili u grad su bežali
Ja sam selo zavoleo kao dečak mali.

Pesma govori o čoveku koji je odrastao pored reke Morave u malom selu. On se seća svog detinjstva i vremena provedenog u dvorištu stare kuće, slušajući Moravu kako teče.

Venčanje

1. Dugo sam čekao ovaj dan,
Nek nam je život beskrajan.
Započnimo slavlje plesom,
Zaplešimo sa ponosom.

Ref. Danas je poseban dan,dan našeg venčanja,
volimo se iskreno, nema foliranja.

2. Nikada te neću izdati,
Nikada leđa okrenuti.
Zauvek ću tebe voleti,
Životi najdraži.

Ref. Danas je poseban dan,dan našeg venčanja,
volimo se iskreno, nema foliranja.

Ova pesma je romantična i svečana, posvećena danu venčanja. Tekst izražava duboku ljubav i posvećenost između dvoje ljudi koji se venčavaju.

Harmonika

1. Harmoniku zasvirao sam još od davnina,
Mali dečak bio ja sam sa sedam godina.
To je ljubav koja još u meni tinja,
Zvuk harmonike ko kiša rominja.

Ref. Sviram danju, sviram noću,
Sviram ono što ja hoću.
Kao lek je za smirenje,
Taj zvuk harmonike. Kao lek je za smirenje,
Taj zvuk harmonike.

2. Taj zvuk harmonike ko vetar u leđa,
Kad zasviram, svaki ton u srce pogađa.
Srećan sam kao prvi dan proleća,
Svaka nota budi nova sećanja.

Ref. Sviram danju, sviram noću,
Sviram ono što ja hoću.
Kao lek je za smirenje,
Taj zvuk harmonike.
Kao lek je za smirenje,
Taj zvuk harmonike.

Pesma “Harmonika” izražava duboku ljubav i strast prema sviranju harmonike. Kroz stihove, opisuje kako zvuk harmonike donosi smirenje i budi sećanja, upoređujući ga sa prirodnim elementima poput kiše i vetra.

Danas već dosadio

1. Gledam te sa drugim, mene pored nema,
A ti ko da nikad nisi bila žena boema.
Smeješ se ko da te nikad voleo nisam,
Tvoje oči kraj drugog, a ja ostao sam.

2. Dok drugi uz tebe postaje sve,
Ja s’kupljam komade slomljene.
Na licu tvoja sreća, meni noć bez sna,
Brojim sve tuge što si (mi) ostavila.

3. Sve moje tišine tvojim imenom zovu,
A ti si odavno tuđa imaš sreću novu.
U tvom se osmehu više ne vidim ja,
Od kada drugog biraš za svoja jutra.

4. I kad se smeješ mene malo zaboli,
Jer neko drugi sad te tvoje oči voli.
Al’ život vrati sve što čovek učini,
Kad-tad se plati i srce u tišini zaboli.
(I možda jednom kad ti neko srce slomi,
Setićeš se mene i toga kako mene boli).

Ref. Pogrešnu sam zavoleo tada nisam znao
Lepše se predstavljala kada sam je upoznao.
Do juče joj značio, sad mi kaže “nije to to”,
Srce je i dalje zove isto, danas već dosadio.

Tekst pesme “Danas već dosadio” govori o bolu i razočaranju zbog neuzvraćene ljubavi. Glavni lik se oseća napušteno i povređeno dok gleda voljenu osobu kako je srećna s nekim drugim.

Razvod

1. Zanela me nisam tada znao,
Kakvu sam ženu ja upoznao.
K’o razbijeno ogledalo,
Naš brak se raspao.
Mnogo sam njoj prepuštao,
Jer sam o boljim danima maštao.

Ref. Nije ona za mene,
Sa nemirne gene.
Ostale su iza nas,
Samo uspomene.
Razvod je rešenje,
Za nemirne gene.

2. Stalno neka svađa bila,
Ničemu se nije divila.
Kao oluja što ne prestaje,
Kao cvet bez sunca srce mi vene.
Od života napravi pakao,
A ja lepše dane čekao.

Ref. Nije ona za mene,
Sa nemirne gene.
Ostale su iza nas,
Samo uspomene.
Razvod je rešenje,
Za nemirne gene.

3. Ali svemu kraj dođe,
Svako svojoj strani pođe.
Kako dani odmiču,
Verujem u novu ljubavnu priču
Dosta je suza bilo nisi ih vredna ti,
Nova ljubav staru će izbrisati.

Ova pesma izražava bol i razočaranje zbog propalog braka. Kroz tri strofe, autor opisuje kako je bio zanesen i nije shvatao kakvu je ženu upoznao, što je dovelo do raspada braka.

Dragana

1. Na sve strane lišće opada,
A u meni sve se raspada.
Kao staklo što se lomi u tami,
Kao list na jesenjoj grani.
Mislim na svoju Draganu,
A iz oka suza kanu.
Kao biser što se tiho niže,
Osmeh meni vrati se kad je ona bliže.

Ref. Lutam gradom a ne znam kuda,
Vidim nju u svemu i svuda.
Kao senka što me prati,
Kao cvet bez vode srce pati.
Prošla je pored mene,
Bez ijedne reči iskrene,
Ni ćao-ni zdravo-ni dobar dan,
Ostaću nje zauvek gladan!

2. Kako posle nje zavoleti drugu,
Ugasiti vatru smiriti tugu,
Uvek u meni budila je sreću iskrenu,
Kad se toga setim… opet suze krenu.
Bez nje, život mi je kao pusta staza,
Kao noć bez zvezda, bez nje nema spasa.

Ref. Lutam gradom a ne znam kuda,
Vidim nju u svemu i svuda.
Kao senka što me prati,
Kao cvet bez vode srce pati.
Prošla je pored mene,
Bez ijedne reči iskrene,
Ni ćao-ni zdravo-ni dobar dan,
Ostaću nje zauvek gladan!

Ova pesma izražava duboku tugu i čežnju za izgubljenom ljubavi. Kroz stihove, autor opisuje osećaj raspadanja i praznine, koristeći slikovite metafore.

Zaljubljeni Vranjanac

1. Zaljubih se majko u Vranjanku ja,
Njene oči sjaje, ko zvezda što sja.
Oboje iz Vranja, oboje sa juga,
U srcu je samo ona, nijedna druga.

Ref. Zaljubi se Vranjanac u Vranjanku Maru,
Al mu srce vene kao dunja na ormaru.
Ulice Vranja prepoznaju tugu,
Za ljubav pravu traži sreću dugu
Dok suze padaju, a srce se lomi,
U tihoj noći neizvesni snovi.

2. Mislim na nju, moje srce gori,
Do poslednjeg dana za nju će se bori.
Svetlost njene duše i u tami blista,
Osećanje moje ko suza je čista.

Ref.

3. Svaka prepreka izazov je novi,
Najslađa je ljubav kad se čeka, kad malo zaboli.
Ljubav će pobediti, u ljubavi je lek
Na kraju će shvatiti, čovek njen zauvek

Pesma prenosi snagu emocija kroz slikovite metafore i stihove ispunjene južnjačkim duhom. Refren ističe bol i nostalgiju glavnog junaka, dok strofe dočaravaju borbu, nadu i istrajnost u ime prave ljubavi.

I sve što sam steko, naslediće neko

1. Od malena radio sam, kroz brazde i blato,
Nisam im’o ništa, al sanj’o sam zlato.
Bez ičije ruke, ni dinara svoga,
Al sam im’o pesmu i veru u Boga.

Ref. I sve što sam steko, naslediće neko,
I pesmu i slavu, i srce široko.
Al nek znaju ljudi to mi nije dato,
To je krv i muka to je moje zlato.

2. Od blata sam krenuo, bez igde ičega,
Znojio se često do ramena suva.
Ništa nisam imao, al sam snove snio,
I poštenim radom sve sam zaradio.

Ref. I sve što sam steko, naslediće neko,
I ime i pesmu, i srce široko.
Al’ nek zanju ljudi ne pada to s’neba,
Da zaradiš sve, vreme za to treba.

3. Bez dinara, znanja, ni očevog traga,
Sve sam steko SAM, zato treba snaga.
Sam sam sebi zidao i pesmu i ime,
Dan za danom gurao kroz jade i zime.
Sad kad imam ime, i kad slavom dišem,
Taj osećaj ne mogu i ne umem da opišem.

Ref. I sve što sam steko, naslediće neko,
Al’ mi duša mirna, što sam živeo lepo.
Ostaviću pesmu, kapiju i šljivu,
I veselu dušu u šumadijskom stilu.

Ova pesma je snažna ispovest o životnom putu punom borbe, rada i odricanja. Govori o čoveku koji je, počevši od samog dna, bez ičije pomoći i bez materijalnog nasledstva, izgradio sve svojim rukama

Visoka, selo mog srca

1. Na visini, ispod neba,
Gde se pesma samo peva.
Tu sam rođen, tu sam stas’o,
U Visokoj srce raslo.

Ref.1. Oj Visoka, lepa mati,
Tebe pesma večna prati.
I kad starim, tu sam dete,
Tu mi duša sreću sretne.

2. Miris šljive, sena, zova,
Priče stare ispod krova.
Majka zove iz sokaka:
„Dođi, sine, svog junaka!”

Ref.2. Nema raja bez Visoke,
Bez tih zora, sa izvora.
Tamo gde me srce vuče,
Staro gnezdo rodne kuće.

3. Sad me znaju i u gradu,
Al’ Visoku ne dam nikom.
Kraj nje teče Rzav plavi,
S njom su dani puni snovi.

Ref.3. Oj Visoka, zvezdo sela,
Moju mladost ti si plela.
Gde god bio, s tobom živim,
S pesmom tvojom ja se divim.

Pesma „Visoka, selo mog srca” je emotivna himna rodnom kraju, protkana uspomenama, mirisima i slikama iz detinjstva. Kroz iskren ton i narodnu liriku slavi neprolaznu vezu između čoveka i njegovog zavičaja.

Od nikog postao sam neko

1. Nekad sam iš’o bez pravog puta,
U dzepu prazno, a duša ljuta.
Korak po korak, borbu sam krojio,
I što sam sanjao, to sam osvojio.

Ref. Od nikog post’o sam neko,
Sad čuvam ono što sam stek’o.
Od suza,bola,sa dna do vrha,
U meni gori vatra života.

2. Nekad sam spavao pod tuđim krovom,
Sad pevam pesme pod svojim imenom.(I.Š.)
Zato svako neka dobro sluša,
Svako ko sme,nek i hrabro pokuša.

Pred-refren
A ožiljak priča kroz šta sam prošao,
I kakav sam posle boli postao.

Ref. Koliko boli krije trag osmeha,
Svaka je suza deo uspeha.
Iz svake rane snaga se vraća,
Što ne ubije to te ojača.

3. I kad padnem, ja opet krenem,
Od nule pravim novi temelj.
Iz svake tame, svetlo ponesem,
I svoje rane nikom ne iznesem.

A ožiljak priča kroz šta sam prošao,
I kakav sam posle boli postao.
A ožiljak priča kroz šta sam prošao,
I kakav sam posle boli postao.

Ova pesma je snažna himna lične transformacije i nepokolebljive borbe za dostojanstvo. Govori o putu od siromaštva i neizvesnosti do samopouzdanja i ostvarenja snova.

Nemam ni za šibicu, a počeo kuću

1. Nemam ni za šibicu, a kuću sam počeo,
Ruke mi od blata, a u duši veseo.
Bez majke, i oca, sam na ovom putu,
Al’ nebo mi granica,i bez banku žutu.

Ref. Jedino mi sunce drug kroz ceo dan,
A kiša pere ruke, umoran mi dlan.
Ko kuću sam zidao,mnogo toga prošao,
Al’ nikada zbog muke nisam odustao.

2. Borim se,trudim se, sve ide kako treba,
Svaki novi kamen, jedan dodir neba..
Nemam mnogo,al sve radim iz muke i želje,
Pa se nadam da ću sagradit’ čvrste temelje.

Ref. Jedino mi sunce drug kroz ceo dan,
A kiša pere ruke, umoran mi dlan.
Ko kuću sam zidao,mnogo toga prošao,
Al’ nikada zbog muke nisam odustao.

Ova pesma je snažna ispovest o borbi, istrajnosti i snazi volje uprkos siromaštvu i životnim teškoćama.

Kapi tuge

1. Padala je kiša,ja pun problema,
U kolima sedim, a nje više nema.
Po staklu se slivaju kapi kao suze,
Ko da i nebo plače zna naše tuge.

2. Na radiju pesma,ista što smo znali,
Sad me samo boli što smo prestali.
Na vetrobranu kiša crta lice tvoje,
Svaka kap me boli,svaka zna za dvoje.
Sediš u mom srcu,al’te nema kraj,
Prazno je sedište moj jedini raj.

3. Upalim motor al’ ne idem dalje,
Svaka misao kod tebe me šalje.
U retrovizoru senka tvoja sja,
Još te vidim,iako te nema.

Ref. Pada kiša, srce tone,
Nosi sve moje snove.
Samo nebo zna za moje rane,
Kad iz oka suza tiho kane.

„Kapi tuge“ je emotivna balada koja kroz slike kiše, praznog sedišta i senke u retrovizoru oslikava bol nakon gubitka voljene osobe.

Krv nije voda

1. Dva su brata rasla pod istim krovom,
Delili su muke i snove pred Bogom.
Al’ jednom ih reč sitna zavadi,
Puteve razdvoji, a bili mladi.

2. Zid među njima od ponosa veći,
A svakog boli, ćuti neće reći.
Prolaze godine, svako svoj dom ima,
A srce boli, majka suze lila,
I Bogu se moli, srca da spoji,
I staze iste skupa da kroji.

3. Pred pragom se jednog jutra sreli,
Ni reč rekli, a pogledom priznali.
Zasjala je kuća, sunce sinulo,
Kad brat brata zagrli sve se oprostilo.

Ref.1. Krv nije voda, neka svako zna,
Kad zaboli duša, zaboravi zla.
Zagrli brata, jer život je kratak,
Sutra već kasno biće za povratak.

Ref.2. Zagrljaj pade suze se slile,
U trenu sve su rane zacelile.
Krv nije voda, sudbina vodi,
U bratstvu srca svoj mir se rodi.

Pesma „Krv nije voda“ je dirljiva priča o braći koje je ponos razdvojio, ali ih ljubav i praštanje ponovo spojili. Poruka je da krvne veze nikada ne blede, zagrljaj briše rane, a bratstvo donosi mir.

Toliko jezika na ovom svetu, a svi plačemo i smejemo se isto

1. Toliko ljudi na ovom svetu,
Ne gledaj ko je gde rođen,
Nije važan jezik, vera ni boja,
Srcem se meri pravi čovek.

2. Svi plačemo kad duša zaboli,
Svi se smejemo kad srce zaigra,
Ne gledaj kol’ko ko ima i šta,
Vrednost čoveka u duši se skriva.

3. Ruku pruži nek te prati sreća,
Osmeh daj nek toplina teče,
Sve razlike nestaju u ljubavi,
U ljubavi srce sve spaja.

Ref. Toliko ljudi, a svi plačemo isto,
Toliko ljudi, a svi se smejemo isto.
Gledaj srce, gledaj dušu,
Tamo prava vrednost leži.

„Toliko jezika na ovom svetu, a svi plačemo i smejemo se isto“ je univerzalna balada koja kroz slike suza, osmeha i pružene ruke oslikava zajedništvo ljudi bez obzira na jezik, veru ili boju kože. Pesma naglašava da se prava vrednost čoveka meri srcem i dušom, dok ljubav briše sve razlike i spaja ljude u toplini i sreći.

Ne pitaj me noćas

1. Noć me opet zove,
A srce jedva diše,
K’o da svaki uzdah,
Nešto novo piše.

2. Sve me njene oči,
Još kroz tamu prate,
Al’ ja biram pesme,
Da mi tugu skrate.

3. Još je njena senka,
Kraj ramena moga,
A ja biram pesmu,
Da me digne s’ poda.

Ref. Ne pitaj me noćas,
Što me duša boli,
Samo daj mi čašu,
Nek’ me pesma vodi.

„Ne pitaj me noćas“ je emotivna balada o unutrašnjoj borbi i bekstvu u muziku. Kroz slike noći, senke i pesme oslikava bol zbog gubitka voljene osobe, dok refren naglašava potrebu da se tuga potisne uz čašu i melodiju. Pesma poručuje da muzika postaje privremeno utočište i lek za srce koje pati.

Ceo grad me podseti na nju

1. Glavnom ulicom prođem sad tek tako,
Al’ svaki korak zaboli me baš jako.
I kiosk kraj pošte gde sreli se mi,
Još čuva njen pogled što pamte ga svi.

2. Bili smo ljubav najlepši u gradu,
Sad svaki korak vrati staru nadu.
Uspomene stežu, srce mi vene,
Bez nje samo prazne su scene.

3. Kafana kod parka gde družili se mi,
Sad kao da šapuće, “što si sam ti”?
I most kraj reke, početak svih snova,
Tu prvi put drhtala je ruka moja.

Ref. Ceo grad me podseti na nju,
Svaka me senka vrati tu.
U dane kad je ljubav bila sve,
Sad svaki korak peče zbog nje.

Pesma ,,Ceo grad me podseti na nju” opisuje bolnu nostalgiju i izgubljenu ljubav, gde svaki kutak grada podseća na nju i vraća uspomene. To je priča o mestu koje postaje ogledalo tuge i sećanja na prošlu sreću.

A ja te još čuvam

1. Još tiho koračam tamo,
Gde smo se nekad smejali mi,
I svaki ugao ovog grada,
Još tvoje ime ponovi.
A ja se pravim da je lako,
Da dane vodim bez tebe,
Al’ noću duša progovori,
I opet vrati sve.

2. I dalje nosim tvoje jutro,
U svakoj kafi, u svakoj noći,
I dalje čekam da se vrati,
Ono što znam da neće doći.
Al’ čovek voli jednom jako,
I onda pamti zauvek sve,
Pa makar život krene krivo,
U meni tvoja slika živi, hoće i sme.

3. Još nosim onu staru nadu,
Da negde čuvaš bar jedan dan,
Koji je meni bio večnost,
Al’ tebi možda samo san.
Pa ako nekad shvatiš, dušo,
Da vreme ljude ne briše sve,
Znaćeš da neko i dalje čeka,
Da tvoje jutro njemu dođe.

Ref. Jer ja te još čuvam u sebi,
Kao poslednji trag neke sreće,
A znam da vreme sve odnese,
Al’ srce tvoje nikad neće.
Bez tebe dani kratko traju,
Bez tebe noći padaju teže,
Al’ neću tvoje ime gasit,
Ono je jedino što me još veže.

,,A ja te još čuvam” govori o čoveku koji i dalje nosi uspomenu na veliku ljubav, čuva je u sebi kao poslednji trag sreće i ne dopušta da vreme izbriše njeno ime.

Poruke – hladne navike

1. Opet mi stižu tvoje reči,
U isto vreme, svaki dan,
K’o da po navici se javiš,
Da vidiš da l’ sam još ti sam.

2. I svaki put kad ime tvoje,
Bljesne na ekranu mog telefona,
U grudima se probudi nada,
Koja umire već milion dana.

3. Sve je to život,kažu ljudi,
Al’ meni nisi bila nikad navika,
Za mene si bila sudbina,
A sad si poruka hladna daleka.

Ref. Tvoje poruke hladne navike,
Ko da me vrate kad mi najteže,
I svako slovo ko da mi kaže:
“Kasno je sada, kasno za oboje”.

Pesma ,,Poruke – hladne navike” prikazuje bolnu rutinu poruka koje više nisu znak ljubavi, već hladna navika što podseća na izgubljenu sudbinu.

Ulični svirač

1. Znam kako svira čovek sam,
Kad noć mu rame pritisne,
Znam kako snovi utihnu,
Kad njeno ime odjekne.
Znam kako prolaznici gledaju,
K’o da me nema tu,
Znam kako ruke zadrhte,
Kad poslednju žicu dotaknu.

-Jer ona i ja nismo isti put,
-Jer ona i ja samo Bog to zna.
-Jer ona i ja nismo isti put,
-Jer ona i ja samo Bog to zna.

2. Znam svako kamen ispod nogu,
Znam svaku noć bez imena,
Znam kako svira gladan čovek,
Kad ga niko ništa ne pita.
Znam kako dinar zazvoni,
K’o da mi sudbinu piše,
Znam kako noć me nauči,
Da srce pati al’ peva tiše.

-Jer ona i ja nismo isti svet,
-Jer ona i ja Bog nek presudi.
-Jer ona i ja nismo isti svet,
-Jer ona i ja Bog nek presudi.

3. Znam kako dinar padne tiho,
Pred mene k’o da se stidi,
Znam kako pesma hleb mi postade,
Dok noć mi sudbinu deli.
Znam da se ljubav ne prosi,
Ni pesmom ni suzama,
Ostane svirač i noć bez kraja,
I dinar težak ko sudbina.

-Jer ona i ja nismo isti san,
-Jer ona i ja to nikad nije isto.
-Jer ona i ja nismo isti san,
-Jer ona i ja to nikad nije isto.

4. Znam kako dinar sluša pesmu,
Pa tiho do mene krene,
Od svake note živim noćas,
Dok misli lutaju kod nje.
Ja sam ulični svirač bez doma,
Što ljubav nosi u glasu,
Ostane pesma, hladan pločnik,
I sudbina u jednom dinaru.

-Jer ona i ja previše daleko,
-Jer ona i ja srca što pate.
-Jer ona i ja previše daleko,
-Jer ona i ja srca što pate.

Pesma „Ulični svirač“ oslikava usamljenost čoveka koji kroz muziku nosi svoju bol i sećanje na izgubljenu ljubav. Svaka nota postaje hleb, svaki dinar sudbina, a pesma jedini dom na hladnom pločniku.

Kapi kiše liče na suze tvoje

1. Noć je pala preko grada,
Sve bez tebe ima kraj,
Kapi kiše niz moj prozor,
Pišu tvoje ima znaj.

2. Ako ikad osetiš hladnoću,
Kad ti rame zadrhti bez sna,
Znaj da neko i dalje ćuti,
I moli se tiho to sam ja.

3. Ako ikad noć zaboli,
Više nego što sme,
Znaj da neko i dalje stoji,
Na istom mestu zbog tebe.

4. Ćutim s bolom koji traje,
Srce zna, al’ ne zna gde,
Otišla si tiho bez traga,
Ostao sam pola od sve

Ref. Kapi kiše liče na suze tvoje,
Kad ih kriješ od pogleda svih,
Svako padne pravo na mene,
Kao da kažeš “još me imaš ti”.

Pesma ,,Kapi kiše liče na suze tvoje” oslikava usamljenost nakon odlaska voljene, gde kiša postaje odraz bola i tihih uspomena.

Košulja

1. Opet noćas košulju oblačim,
Onu belu što na tebe miriše,
Svako dugme kao da me pita,
Šta ti vredi život kad nje nema.

2. Na rukavu ostao je trag,
Tvoje suze, što niz lice pala,
Svaka bora pamti naše dane,
Kad bila si sudbina moja.

3. Kažu vreme sve rane izleči,
Al’ meni je sve teže bez tebe,
Ova košulja stara iznošena,
Još me čuva od samoga sebe.

Ref. Košulja bela, a srce mi prazno,
U njoj te nosim,al’ nema te tu,
Obučem nju kad zaboli jače,
Jer jedino ona zna istinu svu.

Pesma „Košulja“ govori o čoveku koji kroz jedan predmet – staru belu košulju – čuva uspomenu na izgubljenu ljubav. Ona postaje simbol tuge, utehe i podsećanja, jedini svedok njegove istine i bola.

Ljubav posle ključeva

1. Izaš’o s njom na dejt, večera i grad,
Kaže: “Nisam za nas dvoje sad”.
Gledam je u oči, a srce mi zna,
Da ona meni znači, al’ njoj ne ja.

2. Pričala mi hladno: “Ne želim ja vezu”,
Kao da joj ljubav nestaje u tezu.
Ja hteo iskeno, bez maske i laži,
Al’ ona se smeje (ljuti) i distancu traži.

3. A kad pođoh kući, ključeve vadim ja,
Skupi Audi zasija, zadrhti mala sva.
“E, čekaj,čekaj, ma šalila sam se”,
Sad odjednom gleda me, sad joj sviđam se.

4. Sad pita gde radim, šta vozim i gde,
Odjednom sam simpatičan, odjednom sve.
Al’ kasno je mala, ne pali taj trik,
Nisam ja bankomat, ni sponzor, ni klik.

5. Ne treba meni ljubav na rate,
Ni pogled što plane kad vidi aparate.
Ako me nećeš kad pešačim sam,
Ne trebaš mi kad vozim luksuzni san.
Sad idem kući, ključ u dlanu svom,
Zabrunda mašina skupi dzip ko grom.

Pesma govori o razočaranju u površnu ljubav, gde osećanja nisu važna već materijalne stvari. Ona oslikava čoveka koji traži iskrenost i odbija da bude sveden na novac ili luksuz.